Када се пластични производи користе у спољним окружењима за продужене периоде, ултраљубичасто (УВ) зрачење постаје један од кључних фактора који узрокују старење, промену, пуцање и разградњу перформанси. Да би се побољшала издржљивост под сунчевом светлошћу, уВ амортизери или стабилизатори светлости се обично додају пластици. Али да ли УВ отпор увек захтева употребу УВ адитива? Овај чланак нуди практичну и објективну анализу.
Утицај УВ зрачења на пластику
УВ зраци, посебно УВ-Б (280-315НМ) и УВ-А (315-400НМ), веома су енергични и могу с временом разбити полимерне ланце у пластику, што резултира:
- Жута и крхотина
- Смањена механичка чврстоћа (нпр. Отпорност на ударце, флексибилност)
- Деградација у изгледу и функцији (нпр. Губитак јасноће, компромитовано заптивање)
Улога УВ апсорбера
УВ амортизери раде апсорбирањем штетних УВ зрака и претварајући енергију у топлоту, чиме штите пластику из директне фотографије. Заједничке врсте укључују:
- Бензотриазоли
- Триазинес
- Бензофенони
Кључне предности:
Успорава агентирање материјала
Продуже се животни век на отвореном
Одржава својства боја и материјала
Да ли су увек потребни УВ апсорбери?
Није сва пластика отпорна на УВ-у захтевају додатне УВ адитиве. Постоје изузеци:
1. Пластика са интринзичним УВ отпором
Неке смоле високог перформанси као што суПвдф, ПТФЕиполиимидиимају природни УВ стабилност.
Одређени модификовани полимери укључују мономере отпорне на временске прилике током полимеризације.
2 Краткорочна или нискоступна апликација
У пакирним филмовима, предмети за једнократну употребу или унутрашњи контејнери са ограниченим изложеношћу сунца, УВ адитиви могу бити непотребни.
3. УВ отпорност постигнута премазом или мешањем
Нека пластика су спојена са УВ-стабилним материјалима или третиранимповршински премази(нпр. УВ-очвршћавање лака, метализација) за побољшање УВ заштите без адитива.